Molleindustria

 

 

Molindustrija (Molleindustria) je grupa italijanskih umetnika, koja se zalaže za umetnički aktivizam  kroz medij indi (independent-nezavisne) video igara. Njihove video igre su uglavnom jednostavnije kraće forme, koje ne zahtevaju skupu produkciju, ali omogućavaju da se ideje i komentari na političko-društvena dešavanja izraze.

 

 

Osnivač je Paolo Pedercini, koji je u intervjuu za Bajtdžeker (Bytejacker.com) izjavio:

“Here’s a computer, here’s an internet connection, here’s some free software, now go make a game."

 

Zagovornici su kritičkog odnosa prema društvenim pojavama, kroz spoj zabave i politike. Smatraju da je njihov rad oblik gerilskog ratovanja.

Zapaženi projekti:

  • Verski borac (Faith Fighter)
  • Operacija Pedosveštenik (Operation Pedopriest)
  • Priča o telefonu (Phone Story)

 

 

VERSKI BORAC


Igra je nastala kao reakcija na akciju muslimanske zajednice protiv karikature proroka Muhameda u danskom časopisu, 2005. godine. Reakcije muslimanske zajednice bile su vrlo burne, paljene su brojne ambasade širom sveta, raspisana je i bila nagrada za glavu karikaturiste.

Igra ima za cilj da prikaže kako se religija često koristi kao opravdanje za ratove i sukobe.
Igra je urađena kao arkadna borba između 2 igrača. Od likova igrač može da odabere: Isusa, proroka Muhameda, Budu, Boga i Ganeša. Pozadine prikazuju scene gradske borbe 2 vojske.

Cilj igre je dati oduška verskoj netoleranciji na zabavan i neškodljiv način.

Reakcija Organizacije islamske Konferencije (OIC, Organization of the Islamic Conference), koja obuhvata većinu muslimanskih zemalja. Oni su zahtevali da se igra zabrani i ukloni sa interneta, jer vređa i Hrišćane i Muslimane, kao i da promoviše versku mržnju i netrpeljivost.

Autori su bili skloni igru sa svog sajta, dok se stvar nije smirila.

Pošto islamski zakoni zabranjuju prikazivanje likova, a naročito lika proroka Muhameda, objavili su cenzurisani mod igre, u kojoj je crna površina preko lica proproka Muhameda. Ova cenzura je igri dala dodatni vizuelni kvalitet.

 

 

OPERACIJA PEDOSVEŠTENIK


Cilj igre je komandovanje jedinicom za zataškavanje silovanja dečaka od strane katoličkih sveštenika.

Reakcija na skandal sa silovanjima dečaka u redovima katoličke crkve i akcije Vatikana.

Igra je izazvala velike reakcije u italijanskoj javnosti. Bila je na dnevnom redu u italijanskom parlamentu. Zbog ove igre donesene su zakonske uredbe o Kontramerama protiv vređanja religije, i Virtuelnoj pedo-pornografiji, zbog kojih su autori morali da sklone igru sa svog sajta. Donošenje ovih uredbi izborila je italijanska Hrišćansko-demokratska partija.

Autori su sklonili igru sa svog sajta dok se stvar nije smirila. Međutim, igra je i dalje bila promovisana i distribuirana sa sajtova koji nisu bili u nadležnosti italijanskog zakona.

 

 

PRIČA O TELEFONU


Igra je objavljena 2011. Igru je osmislio Majkl Pineši (Michael Pineschi). Završio je master iz Internacionalne politike, radi kao prodavac kafe u Njujorku.

Majkl Pineši je želeo da ljudi preispitaju da li im je svake godine neophodan poslednji model Ajfona i da ih suoči sa postupkom izrade i reciklaže ovog proizvoda.

Igra prikazuje životni ciklus Ajfon (iPhone) telefona, od vađenja ruda od strane robova u Kongu, preko iskorišćavanja radne snage u Kini, fetišizam prema telefonu u zapadnim zemljama i reciklaže kancerogenih materija u Pakistanu.


6000$ su donirali za lečenje jedne od radnica u fabrici Ajfona u Kini, koja je probala da izvrši samoubistvo, 2010. godine. Ostatak novca od prodaje poklanjaju raznim sindikalnim organizacijama koje se bore za poboljšanje položaja zaposlenih.

 

 

Ajfon se proizvodi u fabrici Fokskon (Foxconn), koja zapošljava 190000 radnika. Rade se smene od 10 sati za platu od 244 dolara. Preko 10 ljudi godišnje izvrši samoubistvo u ovoj fabrici. Zbog čestih skokova sa krova, postavljene su zaštitne mreže.


Igra je bila postavljena na Ap Stor (App Store), ali su je ubrzo zabranili. Danas, kao svedočanstvo ove reakcije kompanije Epl (Apple) stoji dugme "Banned from App Store".

 

 

Zaključak

U ova 3 projekta može se primetiti interesantan obrazac medijske promocije.

 

Mediji pokazuju izvestan stepen nezainteresovanosti za pružanje medijske podrške umetničkim projektima, naročito ukoliko se radi od umetnicima koji nisu priznati od strane relevantnih institucija kulture kao umetnici visokog profila. Međutim, ovi projekti su ostvarili izuzetan medijski uspeh, jer su parazitirali na pažnji koju mediji pridaju velikim kompanijama i institucijama.

 

Projekti su vrlo vešto osmišljeni sa prikrivenom namerom da izazovu reakciju od strane institucija i kompanija, u pokušaju da kroz medijski rat igre zabrane i očuvaju privid humanog poslovanja, ugled i profit. Sve tri igre u sebi sadrže argumente koji su izuzetno ugrožavajući, ali su meljivi i dokazivi, pa autori igara ne mogu biti optuženi za klevetu. Takođe, sve tri igre sadrže jedan osnov - "udicu", koja deluje marginalno a može biti osnov za medijski rat i zabranu igre, ali isticanjem tog osnova se naglašava licemernost institucija koji ovakvu zabranu iniciraju.

 

U slučaju igre Verski borac, najverovatnije je očekivana reakcija od strane muslimanske zajednice, dok se kao osnov za zabranu nudi verska netrpeljivost. Na njihovu udicu upecala se Organizacija islamske konferencije, najznačajnija muslimanska institucija koja je povela medijski rat protiv igre, zahtevajući da se igra zabrani jer vređa sve religije i podstiče versku netrpeljivost. Broj indeksiranih tekstova na Gugl (Google) pretraživaku u trenutku nastanka ovog članka a koji govore o ovoj igri je preko 197000.

 

U slučaju igre Operacija Pedosveštenik, najverovatnije je očekivana reakcija katoličke crkve, dok se kao osnov za zabranu nude scene seksualnog nasilja nad decom. Na njihovu udicu upecala se Demohrišćanska partija Italije, na čiju inicijativu je u Italijanskom parlamentu igra zabranjena. Razlozi za zabranu bili su narušavanje ugleda katoličke crkve i prikazivanje scena seksulanog nasilja nad decom. Ova igra ima zanimljivo mali broj vidljivih tekstova na Gugl pretraživaču u trenutku nastanka ovog članka koji je oko 6150.

 

U slučaju igre Priča o telefonu, najverovatnije je očekivana reakcija kompanije Epl, dok se kao osnov za zabranu nude scene izrabljivanja dece kao radne snage. Naravno, vrlo brzo nakon objavljivanja Epl je zabranio igru zbog scena izrabljivanja dece. Trenutni broj indeksiranih tekstova o ovoj igri je preko 192000.

 

Ovaj vid borbe, posredstvom elektronskih oglašivača, interesantan je jer trajno vezuje ove projekte sa imenima kompanija i institucija koje su meta kritike.

 

 

Reference